ШКОЛА ЈАКА ЗА СВАКОГА ЂАКА

 Гимназија “Сава Шумановић” у Шиду сјајан пример

 укључивања деце миграната у образовни систем

ШКОЛА ЈАКА ЗА СВАКОГА ЂАКА

Гимназију „Сава Шумановић“ из Шида похађа око 400 ученика. Већ четири године у назад, под нашим кровом уче, смеју се и друже ученици мигранти заједно са вршњацима из локалне средине. Годишње нам дође двадесетак ученика миграната. Неки се задрже једну до две недеље, а неки и целу школску годину пре него што наставе пут ка земљама Западне Европе. Оно што је правило без изузетка је да свако дете примимо уз добродошлицу и безусловно прихватање.

Долазак ученика миграната је обогатио нашу школу на много начина. 

Ученици из локалне средине су превазишли предрасуде и социјалну дистанцу према овим људима и проширили пријатељства захваљујући управо социјалном контакту. Добили су прилику да упознају нову културу и обичаје, да уче једни од других, друже се, спознају другачији поглед на свет, ноћне изласке, школу… Могу да завире на Блиски Исток из своје учионице. Корона је запретила да наруши овај систем, али ми се не дамо. Деца се повезују преко форума и друштвених мрежа, праве једни за друге презентације о културама из којих међусобно учимо и упознајемо се, учествују у креирању онлајн приредби, јер веза мора да постоји и мора да се одржи.

Наши ученици мигранти имају прилику да наставе са образовањем тамо где су стали, и што је најважније, да се макар мало изместе из кампа и тешке животне ситуације у којој се налазе. Жао нам је што због короне није могуће да сва деца седе физички у учионици и међусобно остварују контакт лицем у лице. Ништа не може да замени људски контакт са вршњацима који је деци из кампа преко потребан. У нашем досадашњем раду, управо акценат на социјалној инклузији се показао као најбољи начин да ученицима мигрантима вратимо део детињства које им је ускраћено. Једино укључивање у окружење испуњено смехом, позитивном енергијом, учењем и дружењем има моћ да победи депресивност и тежину коју ова деца носе на својим леђима.

Пробаћу да вам дочарам о чему је реч. Пред зимски распуст питао сам троје наших ученика шта би пожелели за Нову годину, пошто се повео разговор о празницима. Очекивао сам да ће одговор бити усмерен на материјалне ствари. Међутим… Сара је пожелела да њена породица поново буде на окупу. Крис је пожелела дуг живот и добро здравље. Туфан је пожелео мир у својој земљи. Овакви одговори вас погоде и сва тежина ситуације ове деце постаје јасна. У питању нису прохтеви, већ основне људске потребе: породично благостање, мир и сигурност, здравље. Уколико се и једно једино дете осећа мало лакше, све што чинимо добија на тежини. А укључивање у школе јесте тренутно најбољи пут да им се помогне док чекају наставак пута.

Долазак ученика миграната и њихово учешће у наставним активностима обогатило је и наше наставнике. Добили су изазов који је покренуо развој наставних компетенција из домена инклузије. Правимо планове подршке, прилагођавамо градиво и материјале, комуницирамо на све могуће начине: на српском, на енглеском, преко сликовних материјала које припремамо, језика математике, Гугл преводиоца који за нас изговара речи на арапском језику. Причамо рукама, ногама, мимиком, али се на крају увек разумемо. Јер ко хоће и жели, тај нађе начин. Пратимо децу кроз призму развоја међупредметних компетенција и њихов видљиви напредак је својеврсни подстрек да се још више трудимо. Наша прича не би изгледала овако да колектив, на челу са директорком која нас води у том правцу, не негује инклузивне вредности.

Родитељи деце миграната су нам захвални за прилику да њихова деца квалитетно проведу време и да уче нове ствари и то нам кажу на састанцима. Са поверењем нам препуштају образовање своје деце, која су највредније и једино благо које имају у животу.

Образовање је право сваког детета и ми се трудимо да то право остваримо за свако дете. Зато смо и назвали наш мали пројекат који се одвија у оквиру Подршке ЕУ управљању миграцијама у Србији „Школа јака за свакога ђака“.

Историјат школе

Школске 1951/1952. године у Шиду је основана Потпуна мешовита гимназија. Током постојања пролазила је кроз реформе образовања и неколико пута мењала име, да би 1961. године добила данашњи назив Гимназија „Сава Шумановић“. Школа је добила назив по сликару Сави Шумановићу који је одрастао у Шиду, где је живео и стварао и последњих година свог живота.

Аутор је Јован Комленац, школски психолог у Гимназији

“Сава Шумановић” у Шиду